autentični marketing za nekonvencionalne eksperte

Zašto radite to što radite?

Verujem da nisam prva koja vam je postavila ovo pitanje, nadam se da ste ga postavljali i sami sebi, a posebno se nadam da već imate odgovor na njega.

Simon Sinek potrebu za “svojim Zašto” stavlja u funkciju liderstva; neki ga nazivaju Svrhom, meni je najpraktičniji “cilj veći od sebe” i smatram da zauzima posebno važno mesto na putu ka autentičnom poslovanju iz veoma jednostavnog razloga: taj put je izazovan, može dugo da traje, i ako je sam sebi cilj lako se mogu izgubiti i kompas i motivacija.

Cilj veći od nas pomaže nam da svoju veliku ideju iznesemo do kraja, i to baš onako kako želimo da je iznesemo.

Nailazićete na krize. Dobijaćete primamljive ponude, razmatraćete različite smerove delovanja, bićete umorni kao nikad u životu, imaćete sve razloge da odustanete i posvetite se nečemu drugom. A ako to uradite, možda nikad nećete oprostiti sebi.

No ako dobro popričate sa sobom i pronađete šta vas stvarno vozi a veće je od vas, šanse da ćete odustati (ili prokrastinirati) padaju na minimum.

Ja ovo želim da uradim već godinama ali nikako…

Možda se ova rečenica odnosi i na vas, ali trenutno se odnosi na mene.

Negde tokom druge godine mog bavljenja kreiranjem web sadržaja, kad sam smatrala da sam ozbiljnije ovladala veštinom, počela sam da osvešćujem pitanje autentičnosti i istinitosti u marketingu. Pojavljivalo se kao obrisi, kao naznake pitanja “da li je i kako moguće kreirati potpuno autentičan sadržaj a da ne bude ad hoc, da bude inkorporiran u ceo sistem – od proizvoda preko komunikacije do korisnika”. No to sam smatrala svojom ličnom dilemom, i iako me je mučila, iako sam silno želela da nešto uradim po tom pitanju, odbacivala sam mogućnost da se time ozbiljnije pozabavim po osnovu “ovo je naivni ideal za kojeg ne postoji praktična primena”.

Vremenom su međutim počele da se pojavljuju situacije u kojima se taj moj ideal mogao veoma praktično primeniti; da sam pažljivije gledala, mnogo ranije bih shvatila je moja zone of genius u tome da kroz autentični marketing pomažem malom procentu ljudi koji poseduju autentično znanje da dođu do onih kojima je to znanje potrebno.

Leta 2017. razgovarala sam sa prijateljicom koja dugo radi sa klijentima i održava radionice, a smatram da je među najboljima u svojoj oblasti jer znam ne samo koliko duboko poznaje svoju temu nego i koliko joj je stalo do toga da pomogne ljudima sa kojima radi. U tom periodu je tek razmišljala kako da svoje poslovanje prenese iz offline sveta na internet, i blog je bio jedna od mogućnosti. U jednom trenutku mi je rekla: “Ja bih tako želela da pišem blog, ali kad vidim šta sve pišu ljudi iz moje branše, koliko je tu površnosti, pogrešnih informacija i samopromocije, u startu odustanem jer ako bih i ja krenula da pišem blog, to bi značilo da moram i ja tako.”

Ne moraš! Može i drugačije! Marketing može biti autentičan! – zaustila sam, a onda sam zatvorila usta jer sam shvatila da ne umem da joj objasnim kako. Nisam imala sistem; ja to mogu da uradim, ali ne umem da je naučim kako to da uradi sama.

Vidite, ja ozbiljno verujem u to da ako nekome ne možeš da objasniš kako da nešto uradi, onda bolje nemoj insistirati ni na tome da je to moguće, niti zašto je to potrebno. Od tog trenutka je počela da mi se pali lampica: setila sam se koliko još takvih ljudi poznajem, i da sam argument “ja bih ali ne želim da kompromitujem ni sebe ni svoje znanje” čula mnogo puta ranije, u različitim oblicima i od različitih ljudi.

I ozbiljno je počelo da me boli to što za njih ne postoji očigledno rešenje.

Počela sam polako, u glavi, da kreiram obrise neke vrste “vodiča za autentični marketing”. No to bi verovatno i dalje ostalo na obrisima i u mojoj glavi da mi se u nekom trenutku moj bol zbog toga što rešenje ne postoji nije nametnuo kao moje zašto:

Nedopustivo je da kvalitetni, izuzetni ljudi nemaju način da se istaknu u gomili “lako ćemo” sadržaja i “stručnjaka”. Ja moram da im pomognem da sagledaju da je moguće, i da im pokažem način za to. Ja moram da nađem rešenje.

Zašto moram? Zato što ga imam, samo sam lenja da ga pretočim u sistem. Zašto JA? Zato što se baš to meni otvorilo.

U istom trenutku su mi se posložili i grub nacrt sistema, i rešenost da to uradim – najvažnije stvari koje su mi nedostajale da bih rešila problem koji je mene mučio godinama.

Istorija dalje pripoveda kako sam mesecima radila dan i noć skoro bez odmora, testirala sistem, najpre sa prijateljima a onda i sa ljudima koje nisam poznavala, sama prolazila kroz proces da iznutra vidim gde su mu slabe tačke, osmišljavala i sklapala platformu, razmatrala u kojoj formi je najkorisnije da predstavim proces, skicirala, brisala, domišljala i oblikovala svog idealnog čitaoca, njene potrebe, moja rešenja… istorija kaže da sam bila preumorna, da sam sumnjala u korisnost toga što radim, da sam svejedno bila nezaustavljiva…

…jer je cilj koji sam sebi zacrtala bio važniji od mene, od moje udobnosti, od mojih strahova. Videla sam ga ostvarenog, videla sam kako na sve strane izuzetni ljudi pronalaze svoje načine da svetu pokažu svoju izuzetnost, da to što znaju predstave sa ponosom i dubinom, da sa lakoćom pronalaze svoje idealne klijente – ljude kojima oni mogu najviše da pomognu. Videla sam malu ali beskrajno važnu nijansu promene koja se zaista dešava!

A videla sam i kako se ja menjam u tom procesu. Dosledno, učenički sam primenjivala sve principe svog procesa: korisnost iznad svega me je izbacila iz lenjosti; preciznost mi je potpuno izoštrila razmišljanje i fokus; autoritet znanja me je naterao da idem šire i dublje nego ikad. Upoznavanje idealnog čitaoca me je otvorilo prema izazovima koje ranije nisam sagledavala, a na koje sam odjednom bila spremna da odgovorim. Kopanje po mom znanju i testiranje njegove upotrebljivosti mi je dalo nove nivoe samopouzdanja.

A sve zajedno me je dovelo do tačke da sad, kad znam da je moguće, kad vidim kako, ne mogu da ovo ne uradim.

Jer više nije važno samo za mene, samo zbog mene.

Ne morate provesti godine tražeći ovakvo Zašto. Možda vam je već pred očima – to može biti vaša porodica, vrednosti koje branite, zajednica kojoj želite da pomognete… Zasigurno znam da to nije novac, nije status u društvu, ni bilo šta drugo što ima veze samo i isključivo sa vama. Možda vam to sada deluje važno, ali neće biti dovoljno da vas drži budnim noću da domislite baš kako treba taj jedan segmentić, da izgurate svaki izazov sa kojim se sretnete, neće vas goniti da osmislite najbolju uslugu koju možete da ponudite niti da uložite celog sebe da izoštrite svoju poruku… neće vam biti dovoljno važan razlog da date najbolje od sebe, u svakom trenutku.

Kad se povežete sa nečim što je veće i važnije od vas, vi se povezujete i sa snagom i kapacitetima koje sami ne biste mogli da otključate, a jednom kad sagledate koliko toga zapravo možete – više nema nazad.

Zato, ako i vi imate nešto što želite da uradite već jako dugo ali nikako… Razmislite, možda vam je potreban samo dobar – ali BAŠ dobar – odgovor na vaše Zašto.

Jelena Radovanović

Moja "zone of genius" je pomaganje briljantnim stručnjacima da izgrade svoj najautentičniji brend - zato što me to raduje, zato što sam stvarno dobra u tome, i zato što obožavam onaj osećaj kada ljudi sa kojima radim poslože sve kockice i shvate da je ono što su zamislili moguće!

2 komentara

  • Uvek si inspiracija, znaci da nesto radis mnogo dobro ;). Ovih dana mi golicas inspiraciju, nemas pojma koliko!
    Jos mi zvone u glavi tvoje reci da je moje blogovanje islo u dobrom smeru, i od onda se smisljam sta cu i kako cu, da li da iznova pocnem da pisem ili ne. Imam par dilema, koje me od pocetka blogovanja muce, i mislim da, ako kanim da nastavim da pisem, moram prvo te dileme da razresim i da osmislim koncept po kom cu raditi.
    Ajmo na kafu ovih dana!

Zapratimo se

  • Facebook
  • LinkedIn