Da li si ti nekonvencionalni ekspert?

Gde god se okrenem poslednjih godina, svako je stručnjak za nešto. Kursevi, obuke, škole za ovo i za ono, seminari, webinari, pa priručnici, knjige, uputstva, saveti – oh, koliko saveta!

Sticajem okolnosti već neko vreme pratim i industriju kreiranja kurseva (da, čitava industrija je iznikla oko toga). Ti to možeš, ti to znaš! Svako je ekspert za nešto! Pretoči svoje znanje u kurs, mi ćemo ti pomoći da ga napraviš i prodaš online (mhm, u našem programu ćeš naći i gotovu strukturu kursa, samo je prilagodi sebi jer sve je to isto). Pa i ako nisi baš ekspert, nema veze, opet nešto znaš, fake it til you make it, ljudi ionako traže instant znanje, zašto da ti ne zaradiš od toga.

I tako smo došli u situaciju da ljudi koji su kreirali deset Facebook kampanja drže obuke o Facebook oglašavanju; da postoje kursevi o tome kako napraviti dobar selfi za Instagram; da se put ka boljem samopouzdanju pakuje u online kurs i prodaje za $39.

Obuke koje drže nedovoljno iskusni ljudi jer “fake it til you make it”.

Obuke za zaglupljujuće stvari jer “ljudi traže instant rešenja”.

Obuke čiji format je neprilagođen temi kojom se bave jer “sve se može spakovati i prodati kao kurs”.

Ja pak poznajem ljude sa stvarnim iskustvom, znanjem i strašću. Ljude sa jedinstvenim uvidima, sa znanjem koje je zaista upotrebljivo jer je došlo iz ozbiljne prakse i prilagođavano različitim situacijama; ljude koji duboko razumeju tržište na kojem posluju, koji imaju toliku strast prema svojoj oblasti i želju da drugima pomognu svojim znanjem da to često rade i besplatno.

Nema ih mnogo, ali ih ima dovoljno. Ja sam ih – nas – nazvala nekonvencionalnim ekspertima, a evo šta im je zajedničko:

Vrhunski poznaju svoju oblast a njihov proizvod je njihovo znanje

Zavisno od oblasti, to znanje mogu prenositi drugima kroz konsultacije, obuke, treninge, knjige, ili kroz usluge bazirane na kombinaciji znanja i veština. Njihovo znanje je najčešće veoma specifično, što je obično posledica ukrštanja iskustava iz više oblasti, usmeravanja na jedan segment oblasti kojom se bave ili spontanih uvida do kojih su došli kroz praksu a koje su kasnije kroz praksu i rafinisali.

Drugim rečima, njihovo znanje je stvarno i vredno. 

I retko.

Najmanje 4 godine se aktivno bave svojom oblašću

Često i duže, 4 godine su minimum na koji sam naišla u praksi. Ovo je veoma generalizovana procena, no nije daleko od istine: tokom prve godine profesionalnog bavljenja nekom oblašću uglavnom se uči; u drugoj i trećoj se može reći da nešto znate, ali neretko se desi ona vrsta arogancije koja vas sprečava da se dalje razvijate, učite iz iskustva, modifikujete pristupe, pitate iskusnije, isprobavate drugačija rešenja…

U tom (slažem se, paušalno procenjenom) periodu neki ljudi međutim tek počinju da sagledavaju šta sve ne znaju, i počinju da razvijaju istinsku strast i želju za savladavanjem toga što ne znaju. Od četvrte godine takvim ljudima stvari počinju da se sležu kako treba, počinju da razumeju odakle potiču problemi u oblasti kojom se bave a koje su ranije primetili, i obično dolaze do dubljih uvida i/ili specifičnih rešenja koje onda kreću da testiraju u praksi.

Pritom, nije neophodno da se sve vreme bave isključivo tom oblašću – zapravo, većina nekonvencionalnih eksperata koje sam upoznala bave se i nečim drugim.

Očigledno, neće svačije 4 godine biti iste, a jedna od najvažnijih tačaka razlikovanja je:

Uče iz iskustva jer uporno izlaze iz svojih granica

Even smart, well-educated people can struggle to learn from experience. We all know someone who’s been at the office for 20 years and claims to have 20 years of experience, but they really have one year repeated 20 times.  (Shane Parrish, Farnam Street)

Ovo zaista nema veze sa inteligencijom niti sa obrazovanjem. Niko nas nije učio da učimo iz iskustva, te ne iznenađuje što uglavnom to ne radimo. A učenje iz iskustva se dešava onda kad napuštamo granice dotadašnjeg iskustva spremni i da pogrešimo kako bismo naučili.

Ja sam recimo provela godine u prosveti ponavljajući isti način rada, iako sam predavala različite predmete (francuski i latinski) različitim uzrastima (osnovna i srednja škola) u različitim sredinama (od gradskih do isturenih odeljenja seoskih škola). Bio je dovoljno dobar.

Tek mi je promena karijere za 180 stepeni pomogla da počnem da se menjam u tom pogledu. Počela sam da radim kao web pisac, zaljubila se u SEO pa u marketing sadržajem, čitala i učila dan i noć, i nije bilo šanse da to o čemu sam čitala ne isprobam u radu, pritom se mnogo puta olupala i još više puta uspela da izvedem to što sam naumila… i u nekom trenutku sam prestala da primećujem da konstantno izlazim iz dotad postavljenih granica (to prepoznaš po tome što ti nove stvari više ne izazivaju strah nego uzbuđenje i radoznalost).

Tokom prvih godinu i po provedenih kao web pisac naučila sam više i napredovala dalje nego što bih u prosveti za još dvadeset. Pritom, to nema veze sa samim zanimanjem (u prosveti ima ljudi koji se ne zadovoljavaju dovoljno dobrim, isto kao što ih u kreiranju sadržaja ima previše koji se time zadovoljavaju). To je uvek bilo samo do mene. Dok ne znaš da možeš da hodaš, ako te puzanje dovodi gde hoćeš, zašto bi išta menjao? Kad sam to shvatila, krenula sam da svesno idem i šire i dublje – u znanju, u meta-znanju, u primeni oba.

Neki od nekonvencionalnih eksperata koje poznajem su oduvek imali sklonost ka ovakvom pristupu poslu i učenju, neki su ga, kao ja, razvili negde usput. Svima je sada zajedničko to što dovoljno dobro nije i dovoljno dobro za njih. 

Znaju da mogu više i bolje, spremni su na svoj kvantni skok ili su ga već načinili

“Kvantni skok” se nekonvencionalnim ekspertima dešava kada se poklopi nekoliko stvari:

  • kada postanu potpuno sigurni u svoje znanje i njegovu upotrebnu vrednost (mnogi su skloni preispitivanju sebe, često preteranom)
  • kada odustanu od ideje da mogu da pomognu svima i jasno sagledaju kome zaista mogu da pomognu
  • kada ideja koju dugo motaju po glavi sazri i dobije koliko-toliko jasan oblik
  • kada sagledaju da je moguće da je sprovedu u delo.

Njihov kvantni skok je obično drastičan karijerni zaokret u solo karijeru, ili na novi nivo solo karijere koju mogu da prilagode sebi. To ne znači da nemaju strah; to znači, kako je to moja prijateljica sjajno formulisala, da “to što želiš je toliko sazrelo u tebi da hoćeš da prsneš, moraš da ga podeliš”.

Oni su pozitivni realisti

Oni čvrsto stoje na zemlji, realno sagledavaju i sebe i svet oko sebe ali imaju želju da doprinesu tome da svet bude bolje mesto. Obično ih vodi cilj koji je veći od njih samih – želja da pomognu drugima, ali su prilično realni u pogledu toga ko su ljudi kojima mogu da pomognu. Praktični su, izuzetno inteligentni, i – ovo zaista bez izuzetka – vedre naravi. Umeju da sumnjaju u sebe, imaju strahove, kao i svi, ali idu napred uprkos njima.

Nekad su skloni prokrastinaciji, mislim da je to najviše slučaj kada rade sa klijentima koji im ne odgovaraju i/ili na projektima u koje ne veruju (ovo drugo je dugo bio moj slučaj).

Nekad ne umeju sami da prepoznaju nijanse kojima vladaju

Jedna stvar koju sam uočila a koja razlikuje eksperta od wannabe eksperta je vladanje nijansama koje doprinose kontekstu. I iskusni i neiskusni pisac za igre će pisati dijaloge, ali iskusni pisac zna kako da ih uklopi tako da doprinesu imerzivnosti igre – neiskusni samo piše dijaloge. Wannabe Facebook ekspert će vas pošto-poto gurati u jedan način promocije (jer samo taj jedan zna), pravi ekspert će sagledati koji je najprirodniji i najefektniji za vas, i to vam objasniti.

Eksperti poseduju isto bazično znanje koje poseduju i svi drugi koji se bave sličnim poslom, ali eksperti sagledavaju kontekst i raspolažu mnogo većom lepezom alata koje mogu prilagoditi kontekstu.

Međutim, nekad sami ne vide sve nijanse kojima vladaju, pa može da se desi da se ne prepoznaju kad ih neko oslovi kao stručnjake (bude i takvih slučajeva, da okolina pre sagleda kvalitete takve osobe nego ona sama). Ono što se pokazalo kao dobar lakmus-papir za njih je da kad pomenem ili negde pročitaju moj opis nekonvencionalnog eksperta, prepoznaju se u tome kao osoba kakva bi želeli da budu (stalno preispitivanje ih sprečava da vide da to već jesu).

Često veruju da ima jako malo ljudi poput njih

Ja sam imala sreće pa sam poslednjih godina naišla na ljude koji razmišljaju na sličan način. Međutim, tek kad sam izašla u malo širu javnost sa ovom idejom shvatila sam da ih ima mnogo više nego što sam pretpostavljala. Bilo mi je veoma zanimljivo što su mi neki od ljudi sa kojima sam razgovarala rekli da nemaju s kim da podele i razrade svoje ideje jer njihova okolina (privatna i profesionalna) jednostavno ne razmišlja na nivou na kojem oni razmišljaju.

Zato, ako poznajete nekoga ko odgovara ovom opisu, prosledite im link, značiće im.

Ako ste se prepoznali u ovom tekstu – dobro došli!

Jelena Radovanović

Moja "zone of genius" je pomaganje briljantnim stručnjacima da izgrade svoj najautentičniji brend - zato što me to raduje, zato što sam stvarno dobra u tome, i zato što obožavam onaj osećaj kada ljudi sa kojima radim poslože sve kockice i shvate da je ono što su zamislili moguće!

7 komentara

  • Upravo sam (inspirisana ovim tvojim tekstovima, između ostalog) u procesu kreiranja online kursa. Ona moja ideja o kojoj ti pričam se uobličava, i nešto imam dobar osećaj da sam ubola žicu. Hvala ti na inspiraciji, mislim da nisi ni svesna koliko si mi pomogla da sklopim kockice koje mi se dugo motaju po glavi.

    Nego, znaš li šta sam zapazila kao prvu reakciju okruženja koje je moja niša (mahom online, sve mi se dešava na FB)? Po oglašavanju svoje ideje, mnogi ljudi koji se samodeklarišu kao vrsni znalci (a deluje mo da su bez pokrića, jer nisam videla dokaz njihove ekspertize), su se bacili u kontra kampanju, huškaju potencijalne klijente protiv mene, osporavaju mi znanje i način na koji planiram da sprovedem svoj plan (iako nisu ni izbliza upućeni u plan), tvrde da oni mogu ili znaju ljude koji isto mogu bolje no ja da to sprovedu….

    Ni malo nisam poklekla zbog toga, čak sam ubeđena da je to dobar znak, ali mi je fascinantno….

    • Oh, najzad! 🙂

      Dok se ne vidimo, najbolji i najkraći savet koji mogu da ti dam: smanji sve te kontra-kampanjaške glasove u svesti na minimum i fokusiraj se na ljude za koje praviš kurs. Njima trebaš hrabra i prisutna 120%.

      A jedva čekam da popričamo!

    • Ti i ja imamo slučaj “sličan se sličnom raduje”, hvala ti na podršci. 🙂

      Da, to nije redak slučaj, makar prema mom iskustvu, ali kakva radost kad dozvole sebi da prihvate da jesu stručnjaci…

  • Upravo je, vreme koje ulažemo u sebe pokazatelj koliko smo spremni da menjamo i pomeramo granice. Sad mi je lakše i da prepoznam kome se ja to obraćam a ko nije u mojoj priči. Shvatila sam sta sve još ne znam ali ne neizmerno raduje otkrivanje i učenje. I to što kad dodjem ovde kod tebe vidim toliko sjajnih ljudi koji u svojim nišama ruše zidove. Uh… Kako dobar osecaj🌷

Zapratimo se

  • Facebook
  • LinkedIn
  • Quora